002. Po bregi lejče
Varijetet: A
Registracioni broj: NM-MH 1225a
Naziv: Po bregi lejče [Po bregu leti]
Mesto: Tišina/Csendlak
Pevao: Franc Džuban (45)
Datum zapisa: 1898
Sakupljač: Bela Vikar (Vikár Béla)
Napomena: Bogatstvo pesničke tradicije između Mure i Rabe iznenađuje svojom povezanošću sa prirodom. Slike prirode izražavaju bezbrižnost mladosti, i ujedno zadržavaju tragove života potpuno zavisnog od zemlje, daleko od uticaja gradova i belog sveta. Među izrazima bliskosti sa prirodom, najzanimljiviji je motiv ptice: ovaj motiv karakteriše pesme različite tematike – od ljubavnih do epskih, pa čak i vojničkih pesama, dok oponašanje ptica postalo je deo tradicije dečjih pesama. Na snimcima iz Tišine (Csendlak) motiv ptice je vezan za raznovrstan brdski svet, koji se razlikuje od ravničarskog kraja, gde se nalazi i Tišina (Csendlak), a pridružuje mu se i prilično retka slika za ovu sredinu, slika lovca. Simbolično značenje ptice tako je u pesmi suočavanje sa stvarnošću, teškom svakodnevicom koja mlade čeka posle sklapanja braka.
Zapis je objavljen u Zbirci (br. 3).
Note
Tekst
Po bregi lejče, po bregi lejče
edna žuta žunica,
ledraleluja,
ledraleluja,
edna žuta žunica.
Za njou mi hodi, za njou mi hodi
eden mladi jagriček,
ledraleluja,
ledraleluja,
eden mladi jagriček.
Ne srelaj mené, ne strelaj mené,
jaz te hočem povučit,
ledraleluja,
ledraleluja,
kak se moreš oženit.
Staro babo si ne vzemi,
ona puna krejganja,
ledraleluja,
ledraleluja,
ona puna krejganja.
Mlado vdovo si ne vzemi,
ona puna joukanja,
ledraleluja,
ledraleluja,
ona puna joukanja.
Le deklino, le deklino.
ona puna veseljá,
ledraleluja,
ledraleluja,
ona puna veseljá.
Rukopis
