130. Ta ne bole cveće kad sa grane pade

Varijetet: D
Tema: Pesme građanske, pesme poznatih ili nepoznatih autora
Registracioni broj: MZA-VT-AV-4.091B_10.50–12.50
Naziv ili tekst: Ta ne bole cveće kad sa grane pade i Refren Kazuj meni, ime moje
Mesto: Batanja
Pevali Udruženi pojci batanjske crkvene opštine
Datum zapisa: nepoznato

Napomena: Autorska kompozicija, na umetničke stihove, koja pripada visokoj građanskoj kulturi. Za njom sledi druga pesma, kontrastirajuća u tempu i karakteru, što predstavlja princip ovog hora u smenjivanju pesama tokom dužeg izvođenja. Utisak je da su pojci rado pevali sledeći ovaj princip kontrasta i vezivanja pesama po principu lagano–brzo. Mada je pesma snimljena u izvođenju hora, u Zbirci je zapisana kao jednoglasna (br. 301).

NOTE

TEKST

Ta ne boli cveće kad sa grane pane,
već na tužnoj grani ostaju tek rane.
Cvetak vetrić nosi leta veseloga,
zbogom čedo moje, srce srca moga.

Ne umire potok, kad oteče dalje,
već korito tužno suši se i taje.
Potočić će naći lepše perivoje,
zbogom dušo moja, zbogom čedo moje.

Kad odleti ptica, u visinu s’ vine,
ali tužno gnezdo u samoći gine.
Ptica u visini večnu ljubav poje,
zbogom dušo moja, zbogom čedo moje.

Otkinuti cvete, potoče neverni,
odletela ptico, zrače moj biserni:
tužnog mog života ti, jedino blago,
zbogom moja dušo, zbogom čedo drago.