010. Hej, junak spava med dvimi divojkami

Varijetet: B
Registracioni broj: MZA-VT-AV-4115_00.13–05.21
Početak pesme: Hej, junak spava med dvimi divojkami
Mesto: Breznica
Pevala: Supruga Mihalja Šimona (48)
Datum zapisa: 1959
Sakupljač: János Manga
Notni zapis: Tihomir Vujičić

Napomena: Pripovedna pesma. Pevačica svaku melostrofu najpre peva, a zatim prevodi na mađarski; potom sledi razgovor istraživača i pevačice u vezi sa sadržajem pesme, na mađarskom jeziku. Zapis melodije i teksta objavljeni su u zbirci (br. 22).  

Note

Tekst

Hej, junak spava med dvimi divojkami,
junak spava med dvimi divojkami.

Junak spava med dvimi divojkami.

Hej, jena mu je tiho govorila,
druga mu je ovak govorila:

Hej, zemi mene, Janči gospodine,
zemi mene, Janči gospodine.

Hej, Bog me: nečem te gizdava divojka,
mer: ti imaš srditoga brata.

Hej, mojmu bratu lehko nagoditi,
crnom zemljom i zelenom travom.

Hej, otišla je med dvimi gorami,
otišla je med dvimi gorami.

Hej, premetala lisje i travicu,
premetala lisje i travicu.

Hej, dok je našla kaču-jadovaču,
dok je našla kaču-jadovaču.

Hej, šinula je trimi šibljicami,
piknula je trimi iglicami.

Hej, pusti kača, jada i čemera,
pusti kača, jada i čemera.

Hej, pripravila malo ružno vince
pripravila malo ružno vince.

Hej, njezin bratac tužno vuzhajaše,
njezin bratac tužno vuzhajaše:

Hej, de si meni jedina sestrice,
davaj meni malo ‘ladne vode.

Hej, ‘ladnu vodu nimam, nego ružno vince,
‘ladnu vodu nimam, nego ružno vince.

Hej, davala je svojemu bratiću.
– Pij ti sestro, ti si postarejša!

Hej, bratac pijal i s konjica opal,
bratac pijal i s konjica opal…

Hej, otišla je mladomu junaku,
otišla je mladomu junaku:

Hej, zemi mene, Janči gospodine!
– Bog me nečem te, gizdava divojka:

Hej, kak si bratu, tak bi i junaku,
kak si bratu, tak bi i junaku!

Transkript

Pevačica:      

Hej, junak spava med dvimi divojkami,
Junak spava med dvimi divojkami.

A lëgény két lân’ között aludt.* [Momak/junak je spavao između dveju devojaka.]

Hej, jena mu je tiho govorila,
druga mu je ovak govorila,

„Hej, zemi mene Janči** gospodine,
zemi mene Janči gospodine.”

Lassan mondta nëki, hogy vögyë el, a Jancsi. [Rekla mu je lagano, „uzmi mene, Janči.”]

„Hej, Bogme nećem te, gizdava divojko,
Bogme nećem te, gizdava divojko.

Hej, mer*** ti imaš srditoga brata,
Mer ti imaš srditoga brata.“

Isten bizony nem vöszlek ë ’ mër’ nëköd mirges bátyád van. [Boga mi, neću te uzeti, jer ti imaš srditoga brata.]

„Hej, mojmu bratu lehko nagoditi,
Crnom zemljom i zelenom travom.”

A bátyámnak könnyű-ë segíteni, fűvë’ és fekete fűdë’. [Bratu je lako pomoći, travom i crnom zemljom.]

Hej, otišla je mred dvimi gorami,
Otišla je mred dvimi gorami.

Hej, premetala listje i travicu,
premetala listje i travicu.

Elmönt a högyëk közé és ott széllël rakta a füvët, mög a levelet, amíg talált kígyót. [Otišla je u planine i preturila travu i lišće, dok nije našla zmiju.]

Janoš Manga.: A lány. [Devojka.]

S.: Ja. A lány. [Da. Devojka.]

Hej, dok je našla kaču-jadovaču,
Dok je našla kaču-jadovaču.

Hej, sinula je trimi šibljicami,
Sino, sinula je trimi šibljicami.

Hej, mögcsapta három vesszűvë’, három tűvë’ mögbökte. [Ej, udarila trima grančicama, ubola je trima iglama.]

Hej, piknula je trimi iglicami,
pipnula je trimi iglicami.

J. M.: De nem mondta, hogy mit csapott meg. [Niste kazale koga je udarila.]

S.:A kígyót csapta mög vesszűvë’ s utána mögbökte három tűvë. S mondja nëki, hogy kígyó engedjë’ vért.” [Zmiju je udarila grančicama, zatim ubola trima iglama. I rekla: zmijo, pusti krv.]

Hej, pusti kača jada i čemera,
pusti kača jada i čemera.

Hej, pripravila malo ružno vince,
priprovilo malo ružno vince.

Akkor készítëtt vörösbort, hogy kígyó vërit bëlëkeverte. [Onda je pravila crveno vino, i u njega umešala krv zmije.]

J. M.: Kinek? [Kome?]

S.:A bátyjának, hogy a bátyja igya mëg. [Bratu, da njen brat popije.]

Hej, njezin bratac tužno vushajaše,
njezin bratac tužno vushajaše.

„Hej, de si meni jedina sestrice,
davaj meni malo ladne vode.“

A bátyja gyütt haza a katonaságtól és kért tőle hideg vizet. S akko’ azt mondta a lány, hogy hideg vizem nincs, de vörösborom van. [Brat joj je dolazio iz vojske i molio od nje hladnu vodu. I onda je rekla devojka: hladnu vodu nemam, samo crvenog vina.]

„Hej, ’ladnu vodu nimam, nego ružno vince,
’Ladnu vodu nimam, nego ružno vince.”

Hej, davala je svojemu bratiću,
„Pij ti, sestro, ti si postarejša!“

Átadta, átadta a lëgénynek. De a lëgény azt mondta: igyál të mert të idüsebb vagy. Az meg visszaadta a lëgénnek, hogy igyon a bátyja. [Predala, predala momku. Ali momak je rekao: popi ti jer si ti starija. A ona je vratila mladiću, da njen brat popije.]

Hej, bratac pijal i s konjica opal
Bratac pijal i s konjica opal.

A bátyja ivott és akkor lëesett a lórú, és akkor ëlmönt a lán’ a lëgínhő akit, kedvese vót, hogy vögyë-e’.  [Njen brat je popio pa je pao s konja, i onda je devojka otišla kod momka koji joj je bio dragi, da je oženi.]

J. M.: Akihez férjhez akart menni. [Za koga bi želela da se uda.]

S.: Aki fërjhöz akart mönni és, hogy vögyë el. [Za kog bi želela da se uda, i da je uzme.]

Hej, otišla je mladomu junaku,
Otišla je mladomu junaku,

„Hej, ženi mene Janči gospodine!“
„Bogme, nečem te, gizdava divojko,

Elmönt hozzá, hogy vögyë-el de azt mondta neki Isten bizony nem vöszlek-ë’. [Otišla kod momka, da je uzme, ali on je rekao: „Boga mi, neću te uzeti“.]

Hej, kak si bratu tak bi i junaku,
Kak si bratu tak bi i junaku!“

J. M.: Itt mi volt a végén? [Šta je bilo tu na kraju?]

S.:Itt vëgin az volt, hogy akko’ nem vötte el, a lán’t a lëgén’ nem vöttë el feleségül. [Tu na kraju je bilo, da je nije uzeo, devojku momak nije oženio.]

J. M.:Félt attól, hogy őt is megmérgezik. [Jer se plašio da će ga otrovati.]

S.:Mert félt attól, hogy igen. Félt attú, hogy azt is mögmérgezi. [Jer se plašio, da. Plašio se da će i njega otrovati.]

J. M.:S mikor szokták ezt a balladát énekelni? [I u kojoj prilici se peva ova balada?]

S.:Ezt amikor rëgen, szoktak lakodalmaskor, az, azt mondtuk láda, nem szekríny vó’t, hanem láda. Azt vitték a mennyasztú’, a vőlëgín’ házhó’ akkor az utcán végig ezt énekő’ték. [Pevana je davno, na svadbi, to smo zvali sanduk, nije bilo ormara, nego sanduk.**** To su nosili od snaje do kuće mladoženje, i tokom puta su ovo pevali, idući ulicom.]

J. M.:Ezt a balladát? [Ovu baladu?]

S.: Ezt a balladát, az utcán végig énekö’ték, máshun sehunsë énekő’ték, mongyuk fonyóba vagy valahú’ bálba. Csak ilyenkor énekő’ték mikor lakodalom vó’t s akkor mëntek a ládáva’. Akko’ azok az asszonyok énekő’tek.  [Ovu baladu su pevali usput na ulici; ni u kojoj drugoj prilici nisu je pevali, recimo na prelu ili na balu. Samo u vreme svadbe, kada su prenosili sanduk. Tada su je žene pevale.]


* Pevačica govori na mađarskom jeziku, u dijalektu južnog Zadunavlja (mađ. „dél-dunántúli”), što se može videti iz samog transkripta teksta. Više o ovom dijalektu: https://hu.wikipedia.org/wiki/D%C3%A9l-dun%C3%A1nt%C3%BAli_nyelvj%C3%A1r%C3%A1s  [prim. S. K.].

** Janči je nadimak, odn. deminutiv od muškog imena Janoš, što bi na srpskom bilo Jovo / Jovan ili Ivo / Ivan.  [prim. S. K.].

*** „Mer” je skraćeni oblik reči „mert“ koja na mađarskom znači „jer“ ili „pošto“ [prim. S. K.].

**** Reč je o škrinji sa devojačkom spremom koja je pre venčanja prenošena u dom mladoženje [prim. ur.].