130. Tа не боле свеће кад са гране паде

Варијетет: Д
Тема: Песме грађанске, песме познатих или непознатих аутора
Регистрациони број: МЗА-ВТ-АВ-4.091Б_10.50–12.50
Назив или текст: Та не боле цвеће кад са гране паде и Рефрен Казуј мени, име моје
Место: Батања
Певали Удружени појци батањске црквене општине
Датум записа: непознато

Напомена: Ауторска композиција, на уметничке стихове, која припада високој грађанској култури. За њом следи друга песма, контрастирајућа у темпу и карактеру, што представља принцип овог хора у смењивању песама током дужег извођења. Утисак је да су појци радо певали следећи овај принцип контраста и везивања песама по принципу лагано–брзо. Мада је песма снимљена у извођењу хора, у Збирци је записана као једногласна (бр. 301).

НОТЕ

ТЕКСТ

Та не боли цвеће кад са гране пане,
већ на тужној грани остају тек ране.
Цветак ветрић носи лета веселога,
збогом чедо моје, срце срца мога.

Не умире поток, кад отече даље,
већ корито тужно суши се и таје.
Поточић ће наћи лепше перивоје,
збогом душо моја, збогом чедо моје.

Кад одлети птица, у висину с’ вине,
али тужно гнездо у самоћи гине.
Птица у висини вечну љубав поје,
збогом душо моја, збогом чедо моје.

Откинути цвете, поточе неверни,
одлетела птицо, зраче мој бисерни:
тужног мог живота ти, једино благо,
збогом моја душо, збогом чедо драго.