010. Hej, junak spava med dvimi divojkami

Варијетет: Б
Регистрациони број: MZA-VT-AV-4115_00.13–05.21
Почетак песме: Hej, junak spava med dvimi divojkami [Хеј, јунак спава мед двими дивојками]
Место: Брезница
Певала: Супруга Михаља Шимона (48)
Датум записа: 1959
Сакупљач: Јанош Манга (János Manga)
Нотни запис: Тихомир Вујичић

Напомена: Приповедна песма. Певачица сваку мелострофу најпре пева, а затим преводи на мађарски; потом следи разговор истраживача и певачице у вези са садржајем песме, на мађарском језику.

Запис мелодије и текста објављени су у збирци (бр. 22).

НОТЕ

ТЕКСТ

ТРАНСКРИПТ

Певачица (П.):

Hej, junak spava med dvimi divojkami,
Junak spava med dvimi divojkami.

A lëgény két lân’ között aludt.^* [Momak/junak je spavao između dveju devojaka.]

Hej, jena mu je tiho govorila,
druga mu je ovak govorila,

„Hej, zemi mene Janči^** gospodine,
zemi mene Janči gospodine.”

Lassan mondta nëki, hogy vögyë el, a Jancsi. [Rekla mu je lagano, „uzmi mene, Janči.”]

„Hej, Bogme nećem te, gizdava divojko,
Bogme nećem te, gizdava divojko.

Hej, mer^*** ti imaš srditoga brata,
Mer ti imaš srditoga brata.“

Isten bizony nem vöszlek ë ’ mër’ nëköd mirges bátyád van. [Boga mi, neću te uzeti, jer ti imaš srditoga brata.]

„Hej, mojmu bratu lehko nagoditi,
Crnom zemljom i zelenom travom.”

A bátyámnak könnyű-ë segíteni, fűvë’ és fekete fűdë’. [Bratu je lako pomoći, travom i crnom zemljom.]

Hej, otišla je mred dvimi gorami,
Otišla je mred dvimi gorami.

Hej, premetala listje i travicu,
premetala listje i travicu.

Elmönt a högyëk közé és ott széllël rakta a füvët, mög a levelet, amíg talált kígyót. [Otišla je u planine i preturila travu i lišće, dok nije našla zmiju.]

Jанош Манга (Ј.М.).: A lány. [Devojka.]

П.: Ja. A lány. [Da. Devojka.]

Hej, dok je našla kaču-jadovaču,
Dok je našla kaču-jadovaču.

Hej, sinula je trimi šibljicami,
Sino, sinula je trimi šibljicami.

Hej, mögcsapta három vesszűvë’, három tűvë’ mögbökte. [Ej, udarila trima grančicama, ubola je trima iglama.]

Hej, piknula je trimi iglicami,
pipnula je trimi iglicami.

J. M.: De nem mondta, hogy mit csapott meg. [Niste kazale koga je udarila.]

П.:A kígyót csapta mög vesszűvë’ s utána mögbökte három tűvë. S mondja nëki, hogy kígyó engedjë’ vért.” [Zmiju je udarila grančicama, zatim ubola trima iglama. I rekla: zmijo, pusti krv.]

Hej, pusti kača jada i čemera,
pusti kača jada i čemera.

Hej, pripravila malo ružno vince,
priprovilo malo ružno vince.

Akkor készítëtt vörösbort, hogy kígyó vërit bëlëkeverte. [Onda je pravila crveno vino, i u njega umešala krv zmije.]

J. M.: Kinek? [Kome?]

П.:A bátyjának, hogy a bátyja igya mëg. [Bratu, da njen brat popije.]

Hej, njezin bratac tužno vushajaše,
njezin bratac tužno vushajaše.

„Hej, de si meni jedina sestrice,
davaj meni malo ladne vode.“

A bátyja gyütt haza a katonaságtól és kért tőle hideg vizet. S akko’ azt mondta a lány, hogy hideg vizem nincs, de vörösborom van. [Brat joj je dolazio iz vojske i molio od nje hladnu vodu. I onda je rekla devojka: hladnu vodu nemam, samo crvenog vina.]

„Hej, ’ladnu vodu nimam, nego ružno vince,
’Ladnu vodu nimam, nego ružno vince.”

Hej, davala je svojemu bratiću,
„Pij ti, sestro, ti si postarejša!“

Átadta, átadta a lëgénynek. De a lëgény azt mondta: igyál të mert të idüsebb vagy. Az meg visszaadta a lëgénnek, hogy igyon a bátyja. [Predala, predala momku. Ali momak je rekao: popi ti jer si ti starija. A ona je vratila mladiću, da njen brat popije.]

Hej, bratac pijal i s konjica opal
Bratac pijal i s konjica opal.

A bátyja ivott és akkor lëesett a lórú, és akkor ëlmönt a lán’ a lëgínhő akit, kedvese vót, hogy vögyë-e’.  [Njen brat je popio pa je pao s konja, i onda je devojka otišla kod momka koji joj je bio dragi, da je oženi.]

J. M.: Akihez férjhez akart menni. [Za koga bi želela da se uda.]

П.: Aki fërjhöz akart mönni és, hogy vögyë el. [Za kog bi želela da se uda, i da je uzme.]

Hej, otišla je mladomu junaku,
Otišla je mladomu junaku,

„Hej, ženi mene Janči gospodine!“
„Bogme, nečem te, gizdava divojko,

Elmönt hozzá, hogy vögyë-el de azt mondta neki Isten bizony nem vöszlek-ë’. [Otišla kod momka, da je uzme, ali on je rekao: „Boga mi, neću te uzeti“.]

Hej, kak si bratu tak bi i junaku,
Kak si bratu tak bi i junaku!“

J. M.: Itt mi volt a végén? [Šta je bilo tu na kraju?]

П.:Itt vëgin az volt, hogy akko’ nem vötte el, a lán’t a lëgén’ nem vöttë el feleségül. [Tu na kraju je bilo, da je nije uzeo, devojku momak nije oženio.]

J. M.:Félt attól, hogy őt is megmérgezik. [Jer se plašio da će ga otrovati.]

П.:Mert félt attól, hogy igen. Félt attú, hogy azt is mögmérgezi. [Jer se plašio, da. Plašio se da će i njega otrovati.]

J. M.:S mikor szokták ezt a balladát énekelni? [I u kojoj prilici se peva ova balada?]

П.:Ezt amikor rëgen, szoktak lakodalmaskor, az, azt mondtuk láda, nem szekríny vó’t, hanem láda. Azt vitték a mennyasztú’, a vőlëgín’ házhó’ akkor az utcán végig ezt énekő’ték. [Pevana je davno, na svadbi, to smo zvali sanduk, nije bilo ormara, nego sanduk.^**** To su nosili od snaje do kuće mladoženje, i tokom puta su ovo pevali, idući ulicom.]

J. M.:Ezt a balladát? [Ovu baladu?]

П.: Ezt a balladát, az utcán végig énekö’ték, máshun sehunsë énekő’ték, mongyuk fonyóba vagy valahú’ bálba. Csak ilyenkor énekő’ték mikor lakodalom vó’t s akkor mëntek a ládáva’. Akko’ azok az asszonyok énekő’tek.  [Ovu baladu su pevali usput na ulici; ni u kojoj drugoj prilici nisu je pevali, recimo na prelu ili na balu. Samo u vreme svadbe, kada su prenosili sanduk. Tada su je žene pevale.]

---

* Певачица говори на мађарском језику, у дијалекту јужног Задунавља (мађ. „dél-dunántúli”), што се може видети из самог транскрипта текста. Више о овом дијалекту: https://hu.wikipedia.org/wiki/D%C3%A9l-dun%C3%A1nt%C3%BAli_nyelvj%C3%A1r%C3%A1s [прим. С. К.].
** Јанчи је надимак, одн. деминутив од мушког имена Јанош, што би на српском било Јово / Јован или Иво / Иван. [прим. С. К.].
*** „Мер” је скраћени облик речи „мерт“ која на мађарском значи „јер“ или „пошто“ [прим. С. К.].
**** Реч је о шкрињи са девојачком спремом која је пре венчања преношена у дом младожење [прим. ур.].