119. На ливади пала киша росуља

Варијетет: Д
Тема: Песме грађанске, песме познатих или непознатих аутора
Регистрациони број: MZA-VT-AV-4.010A_04.50–05.44
Назив или текст: На ливади пала киша росуља
Место: Батања
Певала: неименована жена из Батање
Датум записа: непознат

Напомена:. Реч је о широко познатој и популарној песми, која припада варошкој традицији Срба северно од Саве и Дунава. Овај манир извођења, у сопранском гласовном регистру са вибратом, одражава естетски идеал који је у првој половини XX века био подстицан на радио-програмима и носачима звука. У Збирци је, у форми двогласног записа, објављена варијанта ове песме из Сантова (бр. 310).

НОТЕ (ВАРИЈАНТА)

ТЕКСТ (ВАРИЈАНТА)

Падала је ситна киша росуља,
на девојци само једна кошуља,
на девојци само једна кошуља.

Падала је ситна киша росуља,
на девојци само једна кошуља.

– Ој, девојко, ти не гази ситну кишу росуљу,
укаљаћеш твоју белу кошуљу!

– Не будали младо лане и момче,
опраћу је на потоку довече.

– На потоку јесте вода ’лађана,
па ћеш добит’ јаку болест, млађана,
уплашићеш твоју мајку старицу,
седи, цуро, под моју кабаницу!

Купићу ти пет кошуља свилени’,
и сукања пет вунени’, предени’,
и две трубе бела платна предена,
дај да љубим твоја уста медена.

– Да ми можеш још и сунце купити,
још ти не дам моја уста љубити!