Фаљен Исус, дивојачка нане,
однешћемо твоје мило лане.

Пријо наша, отвори капију,
носимо ти колач и ракију.

Фала нани на њезиној ’рани,
родитељу на њевом темељу.

Фала теби, Аничина нане,
кад си нама одранила лане.

Сложи даре, једина у нане,
сложи даре, оти’ћеш од нане.

Поручило Вујићево цвиеће
да се више дивојчити ниеће.

Наш се Иван по моди женио,
па ни један кошар ни’ добио.

У Ивана свилене обојке,
затуо су њег’ просиле дивојке.

Чујеш, Ане, како врула свира,
ми смо дошли рад твоји’ ’аљина.

Плачи, Ане, у кошуљи танкој,
вришко ћеш се ти растати с мајком,
прије с мајком, нег’ кошуљом танком.

Весели су материни двори
док дивојка у њима говори.

Кад нестане њиезиног дивана:
кућа празна а жалосна нана.