002. Po bregi lejče
Варијетет: А
Регистрациони број: NM-МH 1225а
Назив: Po bregi lejče [По брегу лети]
Место: Тишина/Csendlak
Певао: Франц Џубан (45)
Датум записа: 1898
Сакупљач: Бела Викар (Béla Vikár)
Напомена: Богатство песничке традиције између Муре и Рабе изненађује својом повезаношћу са природом. Слике природе изражавају безбрижност младости, и уједно задржавају трагове живота потпуно зависног од земље, далеко од утицаја градова и белог света. Међу изразима блискости са природом, најзанимљивији је мотив птице: овај мотив карактерише песме различите тематике – од љубавних до епских, па чак и војничких песама, док опонашање птица постало је део традиције дечјих песама. На снимцима из Тишине (Csendlak) мотив птице је везан за разноврстан брдски свет, који се разликује од равничарског краја, где се налази и Тишина (Csendlak), а придружује му се и прилично ретка слика за ову средину, слика ловца. Симболично значење птице тако је у песми суочавање са стварношћу, тешком свакодневицом која младе чека после склапања брака.
Запис је објављен у Збирци (бр. 3).
НОТЕ
ТЕКСТ
Po bregi lejče, po bregi lejče
edna žuta žunica,
ledraleluja,
ledraleluja,
edna žuta žunica.
Za njou mi hodi, za njou mi hodi
eden mladi jagriček,
ledraleluja,
ledraleluja,
eden mladi jagriček.
Ne srelaj mené, ne strelaj mené,
jaz te hočem povučit,
ledraleluja,
ledraleluja,
kak se moreš oženit.
Staro babo si ne vzemi,
ona puna krejganja,
ledraleluja,
ledraleluja,
ona puna krejganja.
Mlado vdovo si ne vzemi,
ona puna joukanja,
ledraleluja,
ledraleluja,
ona puna joukanja.
Le deklino, le deklino.
ona puna veseljá,
ledraleluja,
ledraleluja,
ona puna veseljá.
РУКОПИС
