119. На ливади пала киша росуља
Варијетет: Д
Тема: Песме грађанске, песме познатих или непознатих аутора
Регистрациони број: MZA-VT-AV-4.010A_04.50–05.44
Назив или текст: На ливади пала киша росуља
Место: Батања
Певала: неименована жена из Батање
Датум записа: непознат
Напомена:. Реч је о широко познатој и популарној песми, која припада варошкој традицији Срба северно од Саве и Дунава. Овај манир извођења, у сопранском гласовном регистру са вибратом, одражава естетски идеал који је у првој половини XX века био подстицан на радио-програмима и носачима звука. У Збирци је, у форми двогласног записа, објављена варијанта ове песме из Сантова (бр. 310).
НОТЕ (ВАРИЈАНТА)
![](http://vujicsics.zti.hu/wp-content/uploads/image-26.png)
ТЕКСТ (ВАРИЈАНТА)
Падала је ситна киша росуља,
на девојци само једна кошуља,
на девојци само једна кошуља.
Падала је ситна киша росуља,
на девојци само једна кошуља.
– Ој, девојко, ти не гази ситну кишу росуљу,
укаљаћеш твоју белу кошуљу!
– Не будали младо лане и момче,
опраћу је на потоку довече.
– На потоку јесте вода ’лађана,
па ћеш добит’ јаку болест, млађана,
уплашићеш твоју мајку старицу,
седи, цуро, под моју кабаницу!
Купићу ти пет кошуља свилени’,
и сукања пет вунени’, предени’,
и две трубе бела платна предена,
дај да љубим твоја уста медена.
– Да ми можеш још и сунце купити,
још ти не дам моја уста љубити!